Znali smo da će utakmica protiv Atalante biti teška. Znali smo i da nas eventualna pobeda dovodi nadomak titule pošto je Lazio ponovo izgubio. Ali da ćemo jedva izvući bod, nakon što nam je na našem stadionu održan čas fudbala, to baš nismo mogli da pretpostavimo.

Bilo je potrebno par minuta Atalanti da nametne svoj ritam, i do nekog 35 minuta jedva smo uspevali da predjemo na njihovu polovinu. Sakrili su loptu od nas, bili jači, agresivniji, organizovaniji, i zato nije iznenadjenje da su to naplatili golom. Gomes je izvukao De Ligta, proigrao Zapatu koji je otresao Bentancura, i zakucao u mrežu. Osim nekih slabašnih pokušaja Dybale, ništa nismo videli od naše ekipe do poluvremena.

U drugom poluvremenu smo malo stabilizovali igru, ali smo i dalje teško prilazili golu. Delovalo je da je jedini način da postignemo gol ako nam se svira neki penal. I to se i desilo. Sandro je probao da centrira, De Roon nije stigao da skloni ruke, sudija pokazuje na belu tačku. Siguran bio je, naravno, Ronaldo koji je tako postigao svoj 27. gol ove sezone.

Nismo zaslužili izjednačenje, ali smo se nadali da će gol malo probuditi ekipu. Ruku na srce, zaigrali smo nešto bolje, posebno jer su u igri bili Sandro i Costa. Medjutim, Atalanta ponovo dolazi u vodjstvo, i to zahvaljujući Malinovskom koji, posle serije neshvatljivih poteza naših igrača, dobija loptu na ivici kaznenog i pravom raketom buši mrežu. 1:2.

S obzirom da smo teško ulazili u šanse (imao je Ronaldo jednu dobru pre drugog gola Atalante), već smo svi koji smo gledali utakmicu, pomirili se sa porazom. Ali eto još jednog penala. U samom finišu utakmice, Muriel se razmahao, zakačio loptu, sudija ponovo pokazuje na penal. A izvodi ga, pogodićete – Ronaldo! 28. gol Portugalca koji je sada samo jedan gol iz Immobilea u trci za najboljeg strelca Serije A.

Kraj 2:2, bod koji nikako nismo zaslužili, ali nas ipak dovodi još jedan korak bliže tituli. Ostalo je još šest kola do kraja, a u sledećem igramo protiv Sasuola koji uz Atalantu igra najlepši fudbal u Italiji u ovom trenutku. Oseti se da je Scudetto blizu, ali nema opuštanja dok ne bude i matematički rešeno.

ZAPAŽANJA:

  • Ah koliko nam je samo falio De Ligt. Možda je kod prvog gola prelako dozvolio da bude prevaren, ali je celu utakmicu bio stena, pretrpeo brdo udaraca i definitivno se drugačije branimo kada je tu i kada nije.
  • Rabiot iz meča u meč raste kao igrač. Ovo je bila šesta za redom utakmica koju je počeo, i deluje da bi mogao postati jako važan igrač za nas.
  • Kada smo već kod važnih igrača, Bentancur! Kakav igrač! Jeste se odbio od Zapate, ali delovao je izuzetno sigurno igrajući ispred odbrane.
  • Danilo, Bernardeschi…. bolje ne komentarisati.
  • Bilo je jezivo koliko je ekipa taktički nadigrana, i slabo pripremljena. “Sarriball” treba da je zasnovan na posedu lopte, a u jednom trenutku u prvom poluvremenu, imali smo posed 24%. To je nedopustivo.
  • Lagano da se šampanjac stavlja na hladjenje. Prerano je za otvaranje istog, ali deluje da će nam uskoro trebati. Trenutno smo +8 u odnosu na Lazio, +9 u odnosu na Atalantu i +11 u odnosu na Inter (meč manje).