Legenda Juventusa, Paolo Montero, veruje kako bi Zinedine Zidane bio idealan izbor za klupu Juventusa, nazivajući svog bivšeg saigrača ‘podcenjenim’.

Urugvajski štoper dao je dugačak intervju za italijanski ‘SpazioJ’ počevši sa njegovim iskustvom u vođenju trećeligaša Sambendettese-a.

“Nisam dobio nikakve ponude, moja budućnost još nije odlučena”, započeo je bivši štoper.

“Moj ugovor ističe u junu, ali sve zavisi od toga šta će predsednik kluba odlučiti. Neko vreme je govorio kako želi prodati klub te se povući iz sveta fudbala. Ja ne čitam novine, jedino proveravam novosti da li će Serie C početi ponovo, ali mislim da će završiti ovde.”

U nastavku intervjua, Montero je dao veoma zanimljive odgovore na razna pitanja novinara kroz celu istoriju.

Koje su tajne treniranja štopera?

“Ja volim proaktivne timove i igrače, poput Bonuccija i Chiellinija, naši štoperi se ne smeju plašiti od suprotstavljanja jedan na jedan sa protivnikom.”

“Zaista se volim baviti igračima kada naprave greške. Uvek želim da razgovaram sa njima kao što su moji prethodni treneri sa mnom.”

Koji treneri Vas inspirišu?

“Uglavnom Marcello Lippi, on je bio trener sa kojim sam radio najduže vreme, ali takođe Carlo Ancelotti, Francesco Guidolin, Emiliano Mondonico i Cesare Prandelli. Svi oni su bili važni za mene, gde god da su bili napravili su dobar posao. Na primer: Prandelli u Firenci, Guidolin u Udinu, Mondonico je napravio istoriju u Turinu.”

“Ukrao sam svašta od svakoga, kao što sam ranije rekao, važna stvar za mene je suočiti se sa igračima da formiraju grupu.”

Kako ste se poboljšali nakon prelaska u Juventus?

“Kada ste u kontaktu sa velikim šampionom, onda ‘rastete’. Kada kontuirano trenirate sa njima onda polako uklanjate praznine koje imate.”

“Juventus me je naučio kako da radim i da se poboljšam, to mi je promenilo život. Iza velikog šampiona su bili ogromni ljudi u svlačionici i zbog toga su osvojili sve.”

Koje su razlike između Juventusa i Atalante?

“Lippi mi je uvek govorio kako me želi u Juventusu. Imao sam nekoliko sjajnih godina u Atalanti, a posle dve godine sam prešao u Juventus.”

“Čak su me Moggi i Giraudo uvek ubeđivali da trener ima veliko divljenje prema meni. U tim godinama sam imao reputaciju za mnoge crvene kartone koje sam dobio te kada sam stigao u Torino, uvek su mi objašnjavali da sam zreliji.”

“Sa Atalantom sam igrao u zoni ispadanja, a sa Juventusom sam osvojio sve, to je razlika. U Juventusu sam imao više ofanzivijeg duha, naučio sam kako da igram na sredini terena i kako da se suočim sa protivnikom jedan na jedan.”

Mišljenje o Zinedineu Zidaneu?

“Sjajan čovek. Ne postoji saigrač koji bi mogao reći išta loše o njemu: on je veoma skroman, veoma jednostavan.”

“Uprkos njegovoj popularnosti, on putuje iz Madrida sa njegovom porodicom i izlazi sa njegovim prijateljima iz djetinjstva iz Marseillea. Volio bih ga videtii na klupi Juventusa jednoga dana.”

“Svi pričaju o Pepu Guardioli, Jürgenu Kloppu i José Mourinhu, ali Zidane je osvojio tri uzastopne Lige šampiona i mislim da je on dosta podcenjen.”

Šta je sa Del Pierom?

“Još jedna izuzetna, skromna osoba. On je još jedan od šampiona sa kojim sam imao tu čast da igram zajedno.”

Ispričajte nam nešto o tom famoznom 5. maju 2002. godine

“Kada smo napustili hotel te krenuli put stadiona, imali smo male nade za osvajanje Scudetta. Sećam se te religijske tišine u autobusu, ali kada smo stigli u svlačionicu, svi smo se razišli. Kako se ono kaže? Sreća prati hrabre.”

“Uvek sam bio uveren da će vam se pre ili kasnije vratiti ono što vam je nepošteno oduzeto u životu. U Perugiji (2000/01) smo čekali 74 minute na odluku Colline iako pravila nalažu da smijete čekati maksimalno 45 minuta za prekid utakmice. Tada, tog 5. maja 2002. godine smo zatvorili krug koji se otvorio dve godine ranije.”