Ponovo je došao taj period godine. Iz očiglednih razloga dosta kasnije nego inače ali je tu, i ponovo su sve oči bile okrenute prema Švajcarskoj da bismo saznali ko će nam ove sezone stajati na putu do cilja o kom sanjamo već dobre 24 godine.

Gospodin Drogba, koji je bio zadužen za izvlačenje timova na žrebu, smestio nas je u grupu G. Čitajući komentare Juventina po svim društvenim mrežama, tim koji niko nije hteo je Atletiko Madrid. Ko će opet da gleda 180 minuta tuče na terenu? Daj neki tim da se igra fudbal. Izmakao nam je sada mrski Ajax, Dortmund i svi Englezi, i znalo se šta sledi – Barselona. Naši stari poznanici biće nam glavni konkurenti za prvo mesto u grupi, jer preostali timovi koje nam je dodelio bivši napadač Chelsea su Dinamo Kijev i Ferencvaros. Uz svo dužno poštovanje pomenutim klubovima, mislim da je jasno ko ide dalje iz grupe G. No, hajde da pogledamo ko nas čeka u ovoj fazi Lige šampiona:

BARCELONA

Čim se pomenu dueli Barselone i Juventusa, znamo da se misli o epskim borbama dva kluba čija istorija je u velikoj meri utkana u najslavnije dane fudbala. Odmah se setimo ili onog legendarnog meča iz 2003. kada je Zalayeta postigao gol na Kamp Nou u produžecima, ili kada smo 2017. odigrali jedan od naših najboljih mečeva pod Allegrijem uz briljantnog Dybalu koji je postigao dva gola (2015. se srčano borimo da zaboravimo).

Medjutim, za ceo fudbalski svet ovaj duel znači mnogo više. Osim činjenice da susret spada u klasike svetkog fudbala, za njih biće ovo sudar titana, sudar igrača koji su obeležili ovu eru fudbala, za njih ovo je – Ronaldo vs Messi. Mnogi karakterišu ovo kao “Last dance”, jer s obzirom na njihove godine nije isključeno da je ovo možda poslednji put da vidimo dva velikana u direktnom duelu.

Osim njih dvojice, Pjanić i Arthur će imati priliku da posete prijatelje koje su ostavili za sobom pre svega mesec dana, ali i da možda pokažu bivšim poslodavcima da su napravili grešku (tu pre svega mislim na Arthura koji je u početku izričito odbijao da napusti Barselonu). Medjutim i ta trampa je, pored toga što dva kluba imaju dobre odnose, posledica veoma specifičnog momenta u kom se nalaze oba tima. I jednim i drugima je stigao novi trener, postavljeni su temelji za nove cikluse. Za Juve to je uradjeno zbog želje da klub osvoji desetu titulu u nizu i ozbiljnije konkuriše u Evropi, dok za Barsu to znači pokušati ponovo prestići Real koji je završio kao šampion prošlu sezonu. No, sve to je palo u senku letnje sage oko odlaska Mesija koji je na kraju ipak odlučio da ostane (za razliku od njegovih kolega Semeda, Suareza, Vidala i Rakitića). Daleko je Barsa od onog moćnog tima kog su se svi plašili, medjutim njih nikada ne treba otpisati. Pogotovo što ni mi nismo još pronašli svoje tlo pod nogama.

Do sada smo se kroz istoriju 13 puta sastali sa njima. Pobedili smo pet puta, četiri odigrali odigrali nerešeno i isto toliko puta izgubili. Na žalost jedan od ta četiri poraza je ono tužno veče u Berlinu 2015. Poslednje tri utakmice nismo uspeli da im damo gol, a kada smo 2017. bili sa njima u grupi, završili smo na drugom mestu sa tri boda manje od njih.

DYNAMO KIEV

Sa ostatkom timova iz ove grupe nemamo tako glamuroznu prošlost, ali to nikako ne znači da se trebamo opustiti. Ako smo jednu stvar videli prethodnih godina, to je da umemo da se mučimo protiv ekipa koje svi misle da ćemo dobiti lagano (videti Young Boys). Dynamo je 15ostruki šampion Ukrajine, mada su poslednji put osvojili 2016. godine. U Evropi u poslednjih deset godina, četiri puta su igrali grupnu fazu Lige šampiona (2016. su bili drugi u grupi sa Čelsijem, Portom i Makabijem), ali najdalje u istoriji su stigli do polufinala 1999. kada ih je izbacio Bajern. Prošle godine su bili drugi u prvenstvu, sa čak 14 bodova manje od Šahtjora, a najefikasniji igrač im je Tsygankov (prošle godine 14 golova i 5 asistencija).

Sa nama su se sastali svega četiri puta. Prva dva puta 1998. kada su smo ih u eliminisali u 1/4 finalu Lige šampiona (1-1, 1-4), i kasnije u grupnoj fazi 2002. Jednu od utakmica u grupi smo dobili 5-0, što nam je druga najubedljivija pobeda u Ligi šampiona u istoriji. Kako da zaboravimo ovu bombu Nedveda?

FERENCVÁROSI

Madjari su se vratili u Ligu šampiona prvi put od 1996. i nije im bilo lako. Izbacili su redovne učesnike Dinamo Zagreb u kvalifikacijama i tako napravili veliki uspeh s obzirom da veoma retko uspevaju da se izbore za grupnu fazu bilo kog evropskog takmičenja. Klub se očigledno nalazi u dobrom momentu jer su prošle godine igrali grupnu fazu Lige Evrope a sada su na velikoj fudbalskoj sceni. Ferencvaros je 32 puta osvojio nacionalno prvenstvo, i aktuelni su šampioni ali kao i za većinu klubova u ovoj regiji, to za Evropu nije puno vredelo. Najveći evropski uspeh im je finale Kupa pobednika kupova 1975.

Ekipa Juventusa koja je 1965. izgubila finale Kupa sajamskih gradova.

Sa nama su se putevi ukrstili samo jednom, i to u finalu Kupa sajamskih gradova 1965. godine. Da se neke stvari nikada ne menjaju, govori da smo i to finale izgubili. Bilo je 1:0 za njih, a ako izreka kaže da se “osveta služi hladna” onda ćemo svakako služiti jednu od najhladnijih u istoriji fudbala.

KORAK PO KORAK

Imamo situaciju ispred sebe da se očekuje lak prolaz u sledeću fazu, ali to ne sme biti dovoljno. Ovaj klub želi biti na samom vrhu a to ne znači biti zadovoljan samo zato što se “prošlo dalje”. Pirlo će imati puno toga da pokaže i dokaže, a i ova grupa igrača sa njim, pogotovo u nok-aut fazi. Mi ćemo biti odmah tu, da pevamo, navijamo, podržavamo, kao što smo to uvek i radili. Ali, idemo korak po korak.

https://www.instagram.com/p/CFzvFWDnXdz/?igshid=mtcq9b5qiaqx