Uh koliko je naporno bilo ovo leto. Navikli smo da novinari lupaju gluposti i pišu šta god im pomaže da privuku pažnju ali kako fudbala zbog situacije sa virusom nije bilo duže vreme, svaki dan smo bombardovani vestima koje 90% nisu imale nikakvog smisla. Sada je napokon sa time gotovo, jer je prelazni rok 6. oktobra zvanično završen. Zato hajde da podvučemo crtu i vidimo gde stoji ovaj tim koji će napasti 10. titulu u nizu i probati da bude ozbiljan konkurent u Ligi šampiona, u odnosu na prošlu sezonu.

Pre svega, da vidimo ko je sve došao a ko otišao:

Romeo Agresti je uz Fabrizia Romana bio skoro jedini proveren izvor informacija, no jedno ime koje bismo dodali na ovaj spisak, a koje je možda i najvažnije je – Andrea Pirlo. Maestro koji je za par sezona u Juveovom dresu osvojio srca svih Juventina, je prvo bio selektiran za trenera tima do 23 godine a onda je neočekivano odmah bačen u vatru. Agnelliju je prekipelo posle eliminacije od Lyona, i bila je neophodna revolucija. Pirlo je u prve tri utakmice pokazao da nam se ove sezone smeše neki mnogo lepši dani, ali više od fudbalskog znanja, on je odmah identifikovao igrače kojima nije mesto više u klubu. Mahom su to svi igrači koji su nam nerve kidali prethodnih sezona, pa je revolucija počela veoma agresivno što je Agnelli očigledno i želeo. Pa hajde da to razložimo na odbranu, vezni red i napad i vidimo gde smo bili a gde smo sada.

ODBRANA

Juventus je prethodno sezone pustio mnogo više golova nego što smo navikli. Od nekadašnjeg BBC-a koji je ulivao strah u protivnike, do broda koji pušta kao od šale. Neki od razloga tome su sigurno povrede Chiella i Demirala, Sarijeva nemogućnost da stabilizuje ovaj deo tima, nedostajanje pouzdanih bekova, i da nije bilo De Ligta koji je poslednja dva meseca igrao sa povredom ramena, ko zna da li bi uopšte osvojili titulu. Bonucci je još jednom pokazao da nije igrač koji može da nosi odbranu, i počela su da se postavljaju pitanja da li Juve treba da investira u ovaj deo tima. Pirlov odgovor je očigledno bio – NE. Promenom taktike koja će se oslanjati na tri pozadi, Danilo je dobio novu ulogu, i u prve dve utakmice pokazao da ove sezone ćemo videti kompletno drugačijeg igrača. Štoperske pozicije automatski pojačane povratkom Chiella i Demirala, De Ligt se vraća u novembru, i jedino pitanje koje je ostalo je ko će uz Sandra dobiti levi bok. Brazilac je previše utakmica odigrao prošle sezone, neophodna mu je zamena, a Pirlov odgovor na ovo je Gianluca Frabotta. Ime koje je zbunilo sve u prvom kolu protiv Sampdorije, ali ne i našeg trenera koji je prepoznao potencijal u dečku koji je prošle sezone nastupao za naš tim do 23 godine. Stavljen je i na spisak za Ligu šampiona, što dovoljno govori o poverenju koje uživa u ovom trenutku. Dakle, ovaj deo tima Pirlo će probati da skocka rešenjima unutar kuće.

VEZNI RED

Deo terena koji ubedljivo najviše kritikujemo (sa pravom) je vezni red. Utisak je da uprava nije uspela adekvatno da pojača ovaj deo tima već pet godina, pa zato i dalje kukamo za vremenom kada smo gledali Pogbu, Vidala, Pirla i Marchisia. Prava ozbiljna renovacija je počela prošlog leta kada su došli Rabiot i Ramsey, ali dok su se oni privikavali na novu sredinu, Bentancur se borio sa lavovima, Pjanić već dve sezone nije ličio na sebe, a ekipa je ispaštala. Srećom naš trener je jedan od najvećih veznjaka svih vremena, i jasno je da će se pogotovo tu neke stvari promeniti. Te promene svakako ne može implementirati sa igračima poput Matuidija i Pjanića koji je i dalje imao jaku tržišnu vrednost, stoga izveden je transfer koji će za nas ove sezone biti možda i krucijalan. U trampi Barselone i Juventusa Pjanić je otišao u Španiju a u Torino je stigao brazilac Arthur Melo.

Po svojim karakteritikama, odgovaraće idealno Pirlovom sistemu. Uz to, Rabiot je napokon počeo da igra na očekivanom nivou, Bentancur je izrastao u vrsnog veznjaka prošle sezone, a poput Frabotte, i u vezni red je stiglo ime koje niko nije očekivao. Pravo iz Šalkea, dok još nismo stigli da izguglamo mu hajlajtse, na preglede je stigao 22godišnji Weston McKennie. Amerikancu je glavna karakteristika uzimanje lopte, i pokrivanje velike površine terena a sudeći po onome kako je Pirlo najavio da će ekipa igrati, to će biti izuzetno važno. McKennie čak i ovako zelen, biće značajan korak napred u odnosu na Matuidija.

NAPAD

Znalo se odmah da mesta u Pirlovom Juventusu za Higuaina neće biti. Ne možemo a da ne osetimo makar malu žal zbog svega što je Pipita uradio za klub, ali onog momenta kada je poslat na prvu pozajmicu zbog dolaska Ronaldo, bilo je jasno da to više neće biti isti igrač. Dve godine smo probali da ga prodamo, na kraju smo mu dali tri miliona da napusti klub. Njegova zamena je bila posebna sapunica ovog leta, pomenuto je bar 10 napadača, i na kraju je došao Alvaro Morata koji je igrao zajedno sa Pirlom 2015. i dao gol u finalu LŠ te godine. Doveden je na pozajmicu uz mogućnost otkupa, i biće verovano alternativa jer se zna da su glavne opcije u napadu Ronaldo i Dybala. No, njih trojica svakako ne bi bili dovoljni, i Pirlo je želeo još opcija u napadu. Jednu je dobio i pre nego što je došao na funkciju trenera pošto je zimus Juventus platio 40 miliona Atalanti za Dejana Kuluševskog.

Švedjanin je oduševio sve na pozajmici u Parmi gde je proveo prošlu sezonu (10 golova i 9 asistencija), i već na svom debiju za Juventus postigao je prelep gol i pokazao da se na njega može računati odmah. Douglas Costa je izuzetan igrač, ali je jasno da se Juve umorio od njegovih silnih povreda i da je potreban igrač koji će biti na raspolaganju kada je najpotrebnije. Zato poslednjeg dana prelaznog roka brazilac je poslat u Bayern na pozajmicu a potpisao je jedan od najvećih talenata koje Italija ima, Federico Chiesa.

NEKI NOVI KLINCI

Jasan je bio cilj Juventusa u ovom prelaznom roku: podmladiti ekipu i smanjiti troškove. Uspeli su i u jednom i u drugom jer Arthur ima 24, Kulusevski 20, McKennie 22, Chiesa 22, Morata 27, a sa platama je na godišnjem nivou uštedjeno oko 30 miliona eura. Svako od njih će biti gladan da se dokaže, a Pirlu će pomoći da sveža lica doprinesu novoj atmosferi na treninzima koju su svi pohvalili u ovim prvim nedeljama.

Vreme Corone je učinilo svoje i kupiti i prodati nikada nije bilo teže. Pozajmice, zamene igrača, plaćanje na rate, nikada nije igralo toliku ulogu za Juventus kao ovog leta. Zato svaka finansijska ušteda je dobro došla a kroz sportke rezultate videćemo da li su napravljeni dobri potezi. Ostaje žal što je propuštena prilika da se dovede još jedan veznjak visokog kalibra ili kvalitetan bek, ali s obzirom na mogućnosti klub je uradio najviše što je mogao. Možemo biti zadovoljni da je sastavljena ekipa koja može odmah dati rezultat a u isto vreme predstavlja ulaganje u budućnost. Utisak je da je ekipa bolja, mladja, gladnija i spremna za uspehe. Ne znam za vas, ali posle dužeg vremena osećam entuzijazam, jedva čekam utakmice i deluje da ćemo ove sezone imati dosta razloga za zadovoljstvo. Fino alla fine.