Sjajni prodori, nezaustavljiv po boku, golovi, asistencije, samo superlativi u novinama 2010. godine o ovom momku. Ne, nisu u pitanju Ronaldo, Messi, Robben, Sneijder ili Eto’o. Pričalo se o Milošu Krasiću.

Ta 2010. je bila teška godina za nas. I dalje smo se oporavljali od posledica Kalčopolija, “brod” je puštao vodu sa svih strana, i došlo je skoro do tačke pucanja. Do te mere, da je promenjeno rukovodstvo, i na čelo je došao najmladji sin Umberta Agnellija – Andrea Agnelli. Promene su bile potrebne odmah, pa je kao što svi znamo posao u klubu dobio Giuseppe Marotta koji je pre toga od Sampdorije napravio respektabilnu ekipu koja je završila četvrta u Seriji A. Marotta je odmah sa sobom povukao trenera Del Nerija, i počeo da radi na sklapanju ekipe koja će napokon doneti neku stabilnost klubu.

Budžet nam je bio tanak, ali smo ipak doveli igrače koji su doneli ekipi nešto novo, medju njima Quagliarela iz Napolija, Traore iz Arsenala, Bonucci iz Barija, Aquilani iz Liverpula i drugi, plus Storari pošto se Buffon ozbiljnije povredio na Svetskom prvenstvu. Hteo je Marotta još jedno ozbiljno ulaganje u napadu, celo leto je pokušavao da dovede Džeka ali je on na kraju otišao u Manchester City. No, jedno ime je bilo u vazduhu tog leta, oko kog se očekivala borba velikih klubova a dolazi iz hladne Rusije – Miloš Krasić. Njegova cena u tom trenutku je bila 15m eura, što je za velike klubove bila sića, a za Juve koji svakako ne može puno da troši – idealna. Krasić je u kasnijim intervjuima rekao da je imao ponudu na stolu od Sitija i Juventusa i odlučio se za Italiju.

TURIN, ITALY – SEPTEMBER 26: (Photo by Claudio Villa/Getty Images)

Krasić je u tom trenutku bio jedan od najboljih igrača ruske lige nastupajući za CSKA Moskvu koja je te sezone stigla do četvrtfinala Lige šampione. Krasić je četiri puta bio strelac a jedan od golova je bio protiv Junajteda na Old Trafordu. Dovoljno da Evropa počne da priča o njemu. Siti mu je nudio daleko veću platu, ali je on želeo u Juventus po svaku cenu da je pristao na manja primanja kako bi nosio crno-beli dres. Zadužio je broj 27.

“Da, klubovi su se usaglasili oko transfera, a onda je Krasić za pet minuta sklopio dogovor sa Juventusom.” – rekao je tadašnji Krasićev menadżer Marko Naletelić

Miloš je bio izuzetno motivisan, i to se vrlo brzo videlo na terenu. Imao je sjajno razumevanje na terenu sa Quagliarelom, pa je svako malo ili asistirao ili postizao gol. Protiv Kaljarija je upisao hetrik, ali najvažnije od svega, dizao je tempo igre i bio nerešiva enigma za protivnike. Navijači su ga zavoleli, a mnogi mu zalepili etiketu “novi Nedved”. Momak iz Kosovske Mitrovice je živeo san. A onda se desilo ovo:

Ceo fudbalski svet se obrušio na Krasića zbog simuliranja u kaznenom (penal je inače promašio Iaquinta ako ste pogledali video do kraja). Do dana današnjeg smo videli daleko gore slučajeve simuliranja i nikada nije bila ovako žustra reakcija, do te mere da kao Miloša, federacija suspenduje dve utakmice.

“Nisam osoba koja na terenu radi takve stvari, jednostavno, instiktivno sam pao. Žao mi je zbog svega, podigla se velika buka za kojom stvarno nema potrebe.” – rekao je Miloš Krasić nakon utakmice.

Mnogi smatraju da je to bila prekretna tačka za njegovu karijeru u Juventusu. Iako, par nedelja kasnije, postigao je gol u poslednjem minutu za pobedu nad Lacijom, a Juve je 2010. godinu završio kao tim sposoban da se bori za Scudetto.

Na žalost svih nas, 2011. nije dobro počela jer se odmah na prvoj utakmici ozbiljno povredio Quagliarela, i Krasić je bio prepušten samom sebi u napadu. To možda ne bi bilo toliki problem, ali počela je isplivava na površinu činjenica da Miloš nije imao odmora uopšte s obzirom na termin ruskog prvenstva, Svetskog prvenstva prethodnog leta i početka Serije A. Krasić je krenuo da tone dublje i dublje, a trener Del Neri prosto nije bio sposoban da sačuva svoju zvezdu već ga je “cedio” dok više ništa nije moglo da izadje iz njega. Počeli su da izostaju rezultati a Juve je završio sezonu na sedmom mestu.

Klub je ponovo reagovao tog leta i doveo Antonia Contea za trenera uz igrače poput Pirla, Lichsteinera, Vidala i Vučinića. Iako se očekivalo da uz normalne pripreme, Krasić bi mogao nadje svoje mesto u sistemu Contea, nikada nije uspeo da pronadje svoj ritam i jedva da je dobijao priliku.

“Prva godina mi je bila dobra. Međutim, sistem se promenio po dolasku Contea i ja se nisam uklapao u njega – izjavio je Krasić.

Iako je povremeno bio u sukobu sa trenerom, kada je dobio priliku da ode u Totenhem na pozajmicu, odbio je, jer je verovao da i dalje može da se nametne u Juventusu. Na kraju sezone, iako je Juventus osvojio titulu, Krasić nije mogao biti srećan sa samo sedam nastupa i jednim golom. Očekivano, napustio je Torino nakon što ga je Juve prodao Fenerbahceu za 7m eura.

Danas je deset godina od kada je Krasić potpisao za Juve i iako nisu stvari na kraju ispale onako kako smo svi očekivali, njegove dobre partije i golove pamtimo. Bio je deo tranzicionog perioda i dao je svoj doprinos u izdizanju kluba iz agonije u ovaj neverovatan niz titula. Ali gde je nestao onaj Krasić koji je tu jednu sezonu bio jedan od naših najboljih igrača, uvek ćemo se pitati…

TURIN, ITALY – : (Photo by Valerio Pennicino/Getty Images)