Išao sam sticajem okolnosti u Italiju krajem 2019. te kao i uvek u sličnim situacijama proverio da li ima neka utakmica Juventusa u tom periodu i poželeo da gledam Sampdoria – Juventus, ali ispostavilo se da je utakmica pomerena zbog Superkupa i planovi su naizgled propali. Onda sam ugledao da vikend kasnije Udinese dolazi na naš stadion. Hm, bio sam dva puta na Friuliju (onom starom i na inauguraciji renoviranog stadiona) pa me ime protivnika nije previše privlačilo. Ipak sam zaključio da priliku ne treba propustiti i nabavio sam ulaznicu mada sam još uvek bio razočaran što neću videti Lanternu i Marasi.

Međutim, moja osećanja su se promenila kada sam na sajtu Juventusa ugledao obaveštenje da se organizuje Walkabout (doček igrača pre utakmice) i Terzo tempo (večera navijačkog kluba sa tri igrača koje odredi klub nakon meča) – događaji koji su rezervisani isključivo za članove zvaničnih navijačkih klubova.

Uz pomoć iskusnijih prijatelja iz navijačkog kluba Makedonije odradili smo prijavu i ubrzo je stigao odgovor od kluba – Terzo tempo je predviđen uglavnom za grupne posete, ali zato idem na Walkabout.

Bio sam prethodno i u muzeju Juventusa kao i na turi po stadionu i nisam imao prevelika očekivanja. Mislio sam da će biti vrlo kratko, skromnije i da ćemo igrače moći da vidimo na par sekundi kako prolaze i to je to, ali onda je došao dan utakmice i pozitivno iznenađenje.

Skup navijača je zakazan ispred stadiona na kapiji ulaza „A“ gde nas je dočekalo osoblje koje nam je dalo kraća uputstva i objasnilo pravila ponašanja tokom ture (naravno mene nisu uspeli da prozovu po imenu već sam morao da se pronađem na spisku).

Niko nije hteo da kasni i rizikuje da propusti događaj pa smo bez mnogo čekanja započeli turu.

Pre dočeka igrača ide se u kraći obilazak stadiona. Prvo se ide u svlačionicu gde je sve spremno za dolazak ekipe.

Potom sledi izlazak na teren i slikanje na klupi za rezervne igrače i na kraju odlazak u salu za konferencije, gde na kratko možete zauzeti poziciju na kojoj su poslednjih godina sedeli Conte, Allegri i sada Sarri.

Posle svega vraćamo se na ulaz gde stižu autobusi sa igračima. Zauzimaju se pozicije uz ogradu i sledi iščekivanje.

Za mene je najlepše iznenađenje usledilo odmah na početku jer je iza Sarrija i Buffona neočekivano naišao Chiellini. Nažalost još uvek ne u sportskoj opremi, ali prvi put sa ekipom nakon duge pauze zbog teške povrede. „Ciao Giorgio“ i pozdrav dlanovima – mali san konačno ostvaren!

Pomalo iznenada sledeći se pojavio Ronaldo, a za njim Bonucci, Sciglio, De Ligt i ostali.

Igrači inače imaju slobodu da odluče da li će ući u kontakt sa navijačima ili ne. Većina je bila raspoložena i pozdravila se sa nama. Kada je delovalo da su svi prošli (iskreno nije lako pamtiti ko je eventualno preostao) na kraju sa malim zakašnjenjem u odnosu na ostale iz autobusa izašli su redom Bentancur, Dybala i Higuaín.

Punih srca napustili smo stadion i uputili se svako ka svom sektoru da uživamo u utakmici. Ja sam prvi put uspeo da dobijem kartu za drugi „prsten“ južne tribine (Secondo Anello Curva Sud) pa je i po tome ova utakmica za mene bila posebna.

Na teren su istrčali sledeći igrači: Buffon, Danilo, Bonucci, Demiral, De Siglio, Rabiot, Bentancur, Matuidi, Dybala, Higuaín i Ronaldo.

Uprkos zimi vreme je bilo sunčano i lepo, a atmosfera na stadionu praznična. Juve je rutinski savladao Udinese, a trio Hguain-Dybala-Ronaldo bio je veoma raspoložen.

Posle dva gola Ronalda, praktično je pobedu overio Bonucci pred kraj prvog dela igre. U nastavku se igralo opuštenije. Juventus je stvorio mnoštvo prilika, ali je pažnja u odbrani popustila pa je Udinese u par navrata zapretio. Pored brojnih šansi, uključujući i prečku Dybale i stativu Ronalda, Udinese ne samo da je odoleo do kraja meča već je u nadoknadi uspeo da postigne pogodak za konačnih 3:1