I tako dok trepneš, vreme proleti. A mnogo se toga promenilo za 10 godina. Stadion, grb, veliki broj igrača, i zbog svega toga mnogi Juventini učestvuju u raspravama na internetu kako je “ovo bilo bolje”, kako “trebalo bi nešto biti drugačije”, kako “izgubili smo identitet”. I jedna i druga strana može naći validne argumente, ali da li vidimo širu sliku?

Daleko deluje sada ta 2010. I ne samo godina već i ceo taj period koji ne pamtimo po dobru. Klub je i dalje osećao posledice koje je za sobom ostavio Calciopolli, a nakon što je sezona 2009/2010 završena na sedmom mestu, bilo je neophodno da se nešto drastično promeni. Odbor kluba, na čijem čelu je John Elkann, dao je priliku mladom i perspektivnom Andrei Agnelliju, koji je tako postao četvrti član čuvene porodice da vodi Juventus iz predsedničke fotelje. Kao jedan od prvih predsedničkih poteza, Andrea je postavio Giuseppea Marrotu za direktora sporta i Luidji Del Nerija za trenera. Ispostavilo se da je ta prva sezona, bila i poslednja koju nismo završili na prvom mestu.

(Photo by Daniele Badolato – Juventus FC/Juventus FC via Getty Images)

Početak uspešne ere bio je obeležen otvaranjem novog stadiona, koji je izgradjen na mestu legendardnog stadiona Delle Alpi. Andrea je imao viziju, imao je plan, hteo je da se Juventus vrati na sam vrh, prvo u Italiji, pa onda i u Evropi. Za Italiju mu se san ostvario brže nego što je možda očekivao, ali je već tada rekao da sve što klub radi treba da omogući kontinualan rast. To se i desilo. Titule su stizale jedna za drugom, a uz Kup i Superkup, došli smo do 16 trofeja u Italiji za ovaj decenijski period.

Ovo ne znači da svi treba da zažmure na greške kojih je takodje bilo, a možda i najveća način na koji je klub tretirao legende poput Del Piera i Marchisia. Tu je i njegov sukob sa Ultrasima, i činjenica da stadionu iz godine u godinu, sve više nedostaje prava fudbalska atmosfera. To su sve problemi, ali da li je to dovoljno da se poništi sve dobro što je uradjeno? Neka to bude na vama da procenite za sebe.

Klub je dobio svoju bolnicu J Medical, muzej, televiziju, jedan od najmodernijih trening kompleksa na svetu, i to sve zahvaljujući Agnellijevom biznis planu. Da, taj biznis plan je podrazumevao da će klub morati da uhvati korak sa vremenom, da će doći do rebrendiranja, izmedju ostalog i grba. Tu promenu su navijači najteže prihvatili, pa i dan danas možete čuti Juventine kako debatiraju na ovu temu. Ali ono o čemu nema debate, je da je klub porastao, da smo medju najboljim evropskim klubovima, da sada imamo i ženski tim i tim do 23 godine, da je godišnji prihod skočio sa 156 miliona €, na 494m €, i da naš dres danas nosi jedan od najboljih igrača koji su ikada igrali ovu igru – Cristiano Ronaldo. Sve su to znaci da klub ima kontinualan rast. Baš kao što je Agnelli i hteo.

Juventus Foto Image Sport / Insidefoto

Jasno je da se neki ne slažu sa nekim njegovim metodama, i voleli bi da je možda neke stvari uradio drugačije, ali on ima viziju koju je počeo da sprovodi od prvog dana. U sebi ima Juve DNK, njegova ljubav prema klubu je neosporiva, i posle svega što sam video i proživeo kao Juventino, bez obzira na sve, ne bih želeo da vidim nikoga drugog u toj fotelji.